Igrani film „Braća po babine linije“, Radoša Bajića je komedija naravi i mentaliteta. Opisuje način na koji u Srbiji životari većina ljudi koji su rođeni ili su pupčanom vrpcom svojih predaka vezani za selo. 
U svojoj dramaturškoj osnovi, priča se oslanja na dobro poznatu galeriju likova iz kultne serije „Selo gori a baba se češlja“, na prostodušnost, poštenje, naivnost i dobrotu njenih junaka.

„Braća po babine linije“ je deo sage koja nostalgično odslikava jedan zaboravljeni svet srpskog sela koji nestaje. To je još jedna iskrena slika moravske Srbije iz rama njenog autora, koju on , u više decenija svog stvaralaštva verno čuva i opisuje.

U svežoj dramaturškoj postavci, protagonisti su izmešteni dobro poznatog seoskog ambijenta u nove situacije i okolnosti, sučeljeni sa nadom da mogu preko noći promeniti svoje živote na bolje i ostvarite svoje snove. Uslov je – da se odreknu sami sebe, da prihvate nove repere i simbole potrošačkog društva.

U živote glavnih junaka Radašina i Milašina, koje na početku filma zatičemo u normalnom agregatnom stanju „svađe bez ikakvog razloga“, jednoga dana stiže isto pismo, upućeno svakom ponaosob. Oni, ushićeni zbog pisma i vođeni snom o lepšem životu i rešenju svih problema, kreću iz Petlovca na put… samo oni znaju gde – i koji? No, kako to u životu često biva, umesto da stignu do Beograda gde ih čeka daleki rođak iz Australije, Radašin će zalutati sa tajanstvenom plavušom u gorostasnim planinama u kojima riču medvedi, a Milašin će umesto da pre Radašina stigne do bogatstva koje ga čeka, zaglaviti u selo Vranovo, na planini Sokolovica, sa koje puca vidik na zonu bezbednosti, gde dronovi svaki dan izviđaju ono malo Srba koji su tu pretekli i ostali, kako sahranjuju, žale, jedu i piju…. Tako njihovo putešestvije ka boljem sutra – postaje put do beskraja. Sa mnoštvom komičnih situacija, okolnosti i susreta, naši junaci će učiniti da priča zaliči na komediju apsurda.